VEZA Marketing Konsalting menadzment inovacija Srbija Beograd


Konsalting

Marketing strategija

Odnosi sa javnošću

Prodaja

Brending

Reklamiranje

Upravljanje projektima

Sertifikacija


Edukacija

Organizacija seminara

In-house trening

Izdavaštvo


Web rešenja

Web dizajn

Poslovna rešenja

Internet marketing

Multimediji

Internet intelidžens



Kontakt

Press

Vesti
Virtuelna Esnafska Zajednica IT Marketing Konsalting PR Agencija Srbija Beograd

Glavna Kompanija Servisi Partneri Portfolio
SrpskiEnglishDeutsch


Internet marketing

Brending

On-line PR

E-poslovanje

Poslovna strategija

Prodajne tehnike



Elektronsko Poslovanje - Magazin COM br. 78

Sledeći tekst
Posetite naš novi web sajt: www.PoslovnaZnanja.com

E-trgovina

Razvoj elektronske trgovine na Internetu (2)

U prethodnom članku govorili smo o sigurnosti prenosa informacija na Internet-u, koja je nastala kao rezultat potrebe prvih cyber trgovaca da robu izloženu na svojim Web prezentacijama prodaju, a uz to, prikupljene informacije o obavljenoj transakciji sigurno prenesu na dalju obradu. Kao rezultat te potrebe pojavile su se takođe i kompanije koje su imale za cilj da organizuju proces naplaćivanja robe i usluga prodatih preko Web-a. Problem je bio kako u taj proces uključiti sve postojeće financijske institucije koje su se tim poslom već bavile u svetu od cigle i maltera. Trebalo je kreirati sistem koji bi funkcionisao u svetu putujućih elektrona a pružio sve pogodnosti koji su potrošači dotada imali pri kupovini u klasičnim trgovinama.

Kovanje sopstvenog digitalnog novca

Direktno plaćanje preko Interneta započele su 1995/1996 godine kompanije koje su pokušale da nametnu svoje sopstvene digitalne monetarne sisteme. Ideja je bila da kupci prvo deponuju željenu sumu pravog novca (dolara) na bankovni račun tih kompanija, i za to dobiju odgovarajuću sumu njihove digitalne valute. Kupci bi onda kupovali na Web sajtovima trgovaca koji su tu digitalnu valutu primali. Kasnije bi te kompanije trgovcima uplaćivale u pravom novcu protiv-vrednost obavljene kupovine u digitalnom novcu. Razvijen je i kompleksan sistem autentifikacije koje je kupce identifikovao i omogućavao im kupovinu. Veličina njihovog inicijalnog depozita limitirala je njihov potrošački apetit. Nažalost, te kompanije kao DigiCash, CyberCash, First Virtual Holdings i mnoge druge, nisu uspele da ubede kupce a ni prodavce da im veruju sa tim izmišljenim novcem. Korisnički interfejsi su im bili jako komplikovani i slabo dokumentovani, instalacija programa je bila izuzetno komplikovana, ali kao glavni faktor njihovog neuspeha bilo je to da su se ljudi već navikli da koriste kreditne kartice za kupovinu. Da su se udružili možda bi i uspeli. Razjedinjeni, jer je svako želeo sam da prevlada, nijedna od tih kompanija nije uspela da prikupi dovoljno korisnika da bi uspela da ugrozi sistem plaćanja putem kreditnih kartica.

Kreditne kartice kao idealno rešenje

Već smo ranije pomenuli da su prvi Web trgovci počeli da koriste kreditne kartice preko svojih postojećih klasičnih sistema elektronske naplate. Pravo rešenje je bilo da se kompletna komunikacija između kupca i trgovca, kao i celokupan proces kupovine, obave u potpunosti putem Internet-a. Kreditne kartice su se odmah ponudile kao idealno rešenje. Problem je bio što je postojeća mreža elektronske obrade kartica bila privatnog tipa i nije imala nikakve veze sa Internet-om. Još veći problem je bio to što je obrada transakcija bila vezana individualno za pojedine banke koje su ove usluge obavljale. Da bi se rešili ovi problemi bilo je potrebno da se kompletno izgradi novi sistem elektronske kupovine i prodaje korišćenjem postojeće bankarske infrastrukture.

Morate da mislite kao bankar

Da bi ste razumeli proces plaćanja kredit karticama morali biste da razmišljate kao bankar. Nije loše da prvo definišemo neke termine vezane za proces plaćanja kreditnim karticama. U ovom članku za svaki od ovih termina u zagradi videćete i odgovarajući engleski prevod, pošto su oni postali opšte prihvaćeni termini u svetu elektronske trgovine na Internetu.
Da bi primao kredit kartice svaki biznis morao je da ima takozvani trgovački bankovni račun (merchant bank account), ili račun kojim će moći da prima naplate od kupaca. Banke su oduvek bile i ostale konzervativne pa je ispočetka bilo vrlo teško otvoriti takav račun jer su banke imale pravilo da trgovac mora biti u poslu bar dve godine da bi mogao da ga dobije. Tek kasnije kompanije kao Authorize.net, Cardsrvice.com i druge, omogućile su i malim tek započetim biznisima da lako dobiju trgovačke račune.

Transakcija sa kreditnom karticom

Pokušaćemo da malo pojasnimo proces koji se odvija pri transakciji između kupca, prodavca i banke korišćenjem kreditnih kartica. Kad kupac plaća nešto kreditnom karticom postoje dve etape u svakoj transakciji, autorizacija (authorization) i hvatanje (capture). Pri autorizaciji proverava se broj kartice (credit card account), i to da li je još uvek važeći, da li ima pokrića za traženu sumu, i da li je prijavljen izgubljen ili ukraden. Adresa korisnika kartice takođe se proverava u odnosu na postojeće podatke u bazi korisnika. Hvatanje transakcije se odnosi na njeno potvrđivanje (approval) i postavljanje (posting). Postojala su tri načina na koje je transakcija mogla da se odvija. Prvi je bio na mreži (on-line) ili za vreme autorizacije sa bankovnom mrežom, što znači da je transakcija prolazi (clears) istovremeno i u kupčevoj i u prodavčevoj banci. Drugi način se sastojao u tome da transakcija prolazi u prodavčevoj banci tek posle autorizacije. Dok je treći način bio da se transakcija sprovede do kraja tek u grupama transakcija (batches) koji se na zatvaranje šalju na svaki sat ili jednom dnevno. Danas uglavnom preovladava prvi i najefikasniji način odvijanja transakcije (on-line). Ne tako davno pre tri godine i ja sam bio korisnik Authorize.net-a i morao sam da koristim ovaj treći način slanja transakcija na obradu u grupama. Pošto sam imao jako puno sitnih transakcija (po nekoliko dolara) u toj šumi brojeva i slova bilo mi je potrebno bar nekoliko pokušaja i dosta izgubljenog vremena da zaključim sve transakcije.

Prvi zajednički standard

Tokom razvoja tehnologije plaćanja na Internet-u bilo je jako puno pogrešnih koraka. Najveći problem bio je ustanovljenje jedinstvenog standarda koji bi povezao svet bankarstva sa Internet-om. Srećom, prevladao je zajednički interes, svima je bilo u interesu da zarađuju novac. Tako je u leto 1999 objavljen standard nazvan ECML (electronic commerce modeling language). On je prvi put objedinio i struktuirao podatke koje je potrebno uzeti od kupaca, špeditera i prodavaca, dodajući standard sigurnosti računa kreditnih kartica (SET), standard XML (eXtensible Markup Language) za bolju strukturu podataka, i X.509 kriptografski standard za sami proces. To su bile ujedno i godine eksplozivnog razvoja Internet-a te su svi učesnici u elektronskoj trgovini na Internetu imali dobar razlog da zaborave na lične interese i posvete se biznisu. Odnosno brojanju para koje su se kao vodopad slivale u njihove bankovne račune.



Sledeći tekst


Lista svih tekstova


Copyright © 2003 VEZA d.o.o.