VEZA Marketing Konsalting menadzment inovacija Srbija Beograd


Konsalting

Marketing strategija

Odnosi sa javnošću

Prodaja

Brending

Reklamiranje

Upravljanje projektima

Sertifikacija


Edukacija

Organizacija seminara

In-house trening

Izdavaštvo





Kontakt

Press

Vesti
Virtuelna Esnafska Zajednica IT Marketing Konsalting PR Agencija Srbija Beograd

Glavna Kompanija Servisi Partneri Portfolio
SrpskiEnglishDeutsch


Internet marketing

Brending

On-line PR

E-poslovanje

Poslovna strategija

Prodajne tehnike



Poslovna Strategija - Inercija - Miodrag Kostić - E Magazin br. 19

Sledeći tekst
Posetite naš novi web sajt: www.PoslovnaZnanja.com

Inercija

Pre neki dan išao sam službeno vozom u Uzice. Znam koji je vaš komentar na ovu moju izjavu. Službeno, pa vozom. Ne brinite, niste jedini koji su na ovo uzdigli obrve. Ko danas uopšte putuje vozom? Prljavo je, neudobno, duže putuje i ne stiže na vreme. Prosto rečeno vozom ide samo onaj ko mora. Začudo, ja lično obožavam voz, za mene je to najbolji prevoz. U vozu imate slobodu da se krećete, da protegnete noge i zapalite cigaru kad hoćete, a tu je i vagon restoran. Kao dete pamtim vreme gde je voz bio mnogo poželjnije prevozno sredstvo od autobusa. U mnogim razvijenim zemljama sveta voz je i dalje neprikosnoveno udobniji i kvalitetniji način prevoza od autobusa. A kod nas?

Pitaćete se zašto je danas situacija u Srbiji obrnuta. Niko neće vozom a svi idu autobusom. Odgovor je tržišna ekonomija. Nismo više u soc-realizmu. Pojavilo se tržište roba i usluga, pojavila se konkurencija. Polako ali sigurno, fokus svih ekonomskih napora okrenuo se ka potrošaču ili korisniku usluga, a to smo i ja i vi i svi ostali građani Srbije. I tako, da bi se nama ugodilo, da bi nama bilo udobnije, autobusi su preuzeli međumesni saobraćaj. Kako se to desilo? Prvo, pojavili su se privatni auto prevoznici. Zatim, želeći da nam ugode i pružajući nam kvalitetnije usluge, ti isti privatnici potisnuli su kako svoju soc-realističnu konkurenciju, tako i do tada neprikosnovenu železnicu.

Železnica ili autobus?

Pitate se zašto ja o ovome pričam? Svima je jasno da je u tržišnoj ekonomiji kvalitetno zadovoljenje potreba potrošača suština svega. O ovome danas uče deca još u osnovnoj školi. Međutim baš zato što je ova priča o konkurenciji i tržištu postala toliko opšte prihvatljiva došli smo u situaciju da je shvatamo zdravo za gotovo i da na nju više ne obraćamo pažnju. To vam je ono kao što znamo da je voda sastavljena iz jednog atoma kiseonika i dva vodonika, ali šta se to nas tiče? Međutim, ova priča o slobodnoj konkurenciji na tržištu ima neverovatan uticaj na naš svakodnevni život. Svaki put kad nervozno čekate u redu, kad ste se iznervirali jer vam je nešto kao potrošaču uskraćeno, kad ste prevareni od nekoga kome ste dali pare, verujte da je u pitanju situacija u kojoj za tu robu ili uslugu nije bilo slobodne konkurencije.

Najtipičniji primer potrošačke patnje je kod monopolističkih giganata kao što je naša nesrećna železnica. Nije da oni ne bi želeli da vam ponude bolju uslugu. Na kraju krajeva i njima je lepše da posluju sa zadovoljnim kupcima nego sa onima koji ih grde i psuju. Ali, nažalost, oni ne mogu da posluju drugačije. Baš kao i kompoziciju voza njih je jako teško pokrenuti. Znate kako ono u filmovima parna mašina počne polako da brekće, točkovi se polako pokreću i onda vremenom voz se polako krene i ubrza. Šta je razlog ovome? Pa voz ima veliku masu, veliku inerciju. Kao i voz, tako i ove ogromne trome poslovne organizacije imaju veliku inerciju u kretanju. Njihova brzina reakcije na spoljne uticaje veoma je spora. Na tržištu može da se desi svašta a da oni nisu ni primetili da se nešto desilo a kamoli još i da su na to reagovali.

Zamislite sada ovakvu tromu i inertnu poslovnu organizaciju kad joj se još pokloni i monopol u njihovoj oblasti. Zamislite situaciju gde oni čak i ne moraju da razmišljaju o konkurenciji. Recimo da se u Srbiji zakonom zabrani sav putnički saobraćaj auto putevima. Da se uvede zakon gde monopol na sav prevoz putnika ima samo železnica. Zamislite da odjednom, umesto svojim udobnim kolima ili čistim, brzim i pouzdanim autobusom, morate da idete vozom. Verujem da vam se na ovu pomisao kosa diže na glavi. Ja čak i ne moram da vam sve to slikovito predstavljam jer u dubini duše vi dobro znate šta znači biti prepušten na milost i nemilost glomaznom, tromom i tržišno neosetljivom monopolisti kome je vaša dobrobit i udobnost zadnja na umu. I zato ne dozvolite da vas bilo ko ubedi kako je monopol bilo koje vrste bolji za Srbiju. Možda je bolji za one koji se voze samo u udobnim limuzinama sa pratnjom, ali ni oni ne bi tako razmišljali da sede u prljavom kupeu i beznadežno čekaju da se voz konačno pokrene sa nekog zaboravljenog koloseka.



Sledeći tekst


Lista svih tekstova


Copyright © 2003 - VEZA d.o.o.