VEZA Marketing Konsalting menadzment inovacija Srbija Beograd


Konsalting

Marketing strategija

Odnosi sa javnošću

Prodaja

Brending

Reklamiranje

Upravljanje projektima

Sertifikacija


Edukacija

Organizacija seminara

In-house trening

Izdavaštvo





Kontakt

Press

Vesti
Virtuelna Esnafska Zajednica IT Marketing Konsalting PR Agencija Srbija Beograd

Glavna Kompanija Servisi Partneri Portfolio
SrpskiEnglishDeutsch


Internet marketing

Brending

On-line PR

E-poslovanje

Poslovna strategija

Prodajne tehnike



Biznis strategija - Intervju David Miller - Miodrag Kostić - Emagazin br.36

Sledeći tekst
Posetite naš novi web sajt: www.PoslovnaZnanja.com

Intervju David Miller

Razgovaramo sa Gospodinom David Miller-om koji, ispred konsultantske kuće „Ecorys“, vodi „Program podrške razvoju preduzeća i preduzetništva“. Ovo je program koji finansira Evropska Unija, a realizuje Evropska Agencija za Rekonstrukciju. Pre nego krenemo u priču o ovom programu, pitamo gospodina Miller-a da nam kaže nešto o sebi.

Rođen je u Velikoj Britaniji, a od samog početka svoje bogate konsultantske karijere, bavio se problemima ekonomskog razvoja, posebno u zemljama u tranziciji. Između ostalog bio je direktor najveće Evropske nevladine organizacije koja se bavila ekonomskim razvojem. Zadnjih 15 godina radio je u zemljama u tranziciji, i to u Sloveniji, Ukrajini, Albaniji, a zadnjih 4 godine u Srbiji i Crnoj Gori. Rukovodio je EU fondovima vrednim 100 miliona Evra.

S obzirom na vaše bogato iskustvo u zemljama u tranziciji, kako ocenjujete položaj Srbije u odnosu na ostale zemlje u tranziciji?

Upoređujući razne tranzicije, među njima ima mnogo sličnosti, a malo razlika. Srbija je u procesu tranzicije tek 4 godine dok su druge zemlje, kao Mađarska i Poljska, u tranziciji već skoro 20 godina. Srbija je tek na početku, i to je nešto čega ja stalno želim da budem svestan, a čega i donatorske organizacije moraju biti svesne. Ono što me čini optimistom je činjenica da u Srbiji postoji tradicija preduzetništva u odnosu na zemlje bivšeg istočnog bloka. Ljudi u Srbiji su putovali, radili sa stranim kompanijama, što daje veliki potencijal za razvoj.

Najveći problem je to što se u tranziciji od naroda očekuje odricanje, a svaka tranzicija je sama po sebi teška. Suština problema tranzicije je da ljudi ostaju bez posla, a to boli. Nažalost, mislim da još uvek u Srbiji tranzicija nije shvaćena dovoljno ozbiljno. I dalje su dominantna glomazna neefikasna preduzeća u vlasništvu države. Njihov proces transformacije nije završen što predstavlja veliku kočnicu daljem razvoju privrede.

Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka Engleska ekonomija je takođe prošla kroz veliku tranziciju. Mnoge industrije pretrpele su transformaciju. Mnoge su potpuno nestale, dok su kreirane potpuno nove industrijske grane. Najvažnije je shvatiti i prihvatiti neophodnost stalnih promena i prilagođavanja okruženju, koje se inače stalno menja, kako u Engleskoj, tako i bilo gde u Svetu, pa i u Srbiji.

U kojoj fazi tranzicije se trenutno Srbija nalazi?

Tranzicija umnogome zavisi od lokalnog okruženja, kao i od unutrašnje situacije. Proces tranzicije ubrzaće se kad zemlje sa kojima se Srbija graniči uđu u Evropsku uniju. Tako je Poljskoj pomoglo što se graniči sa Nemačkom, ili Sloveniji sa Austrijom. Glavno je da Srbija ostane na putu ulaska u EU. To znači i otvaranje mnogih programa podrške Srbiji, kako u ovoj početnoj fazi, tako i u samom procesu pridruživanja. Potrebno je mnogo veće prihvatanje ovog evropskog puta u Srbiji nego što je to trenutno slučaj.

Takođe postoje razne faze u procesu tranzicije. Sve zemlje ne prolaze kroz iste faze, i to zavisi od slučaja do slučaja. Brzina i kvalitet promena zavisi od efektne upotrebe znanja i inovacija. Primer je recimo Irska gde su primenom veoma specifičnih mera uspeli da se razviju veoma brzo. Danas je Irska jedna od naj naprednih zemalja Evropske Unije, i to ne samo ekonomski, već i u svakom drugom pogledu.

Koji su ciljevi vašeg programa podrške razvoju preduzetništva?

Radi se o projektu vrednom oko 4.5 miliona Evra. Sam program ima 4 glavne komponente:

1) Razviti politiku razvoja sektora malih i srednjih preduzeća, a odnosi se na podršku državnim institucijama (razvoj strategije).
2) Direktna podrška biznisima, gde je već uspostavljeno 7 regionalnih agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, i još 10 lokalnih širom Srbije. One su tu da preduzećima pruže informacije, savete, trening, kao i identifikovanje partnera u inostranstvu.
3) Kreiranje nacionalne inovacione strategije. Ona predstavlja ¼ našeg projekta.
4) Poseban fond od 2 miliona evra namenjen direktnom investiranju u individualne inovacione projekte koji stimulišu razvoj preduzetništva.

Recite nam nešto o ovoj nacionalnoj inovacionoj strategiji

Nacionalna inovaciona strategija je projekat u čijoj su izradi učestvovali ljudi iz državnih institucija, obrazovnih i istraživačkih organizacija, kao i privrednih organizacija. Ove tri pomenute grupe mi inače zovemo trostruki heliks. U celoj grupi je oko 30 ljudi. U martu očekujemo prvo izdanje ove strategije. Takođe očekujemo da ova strategija preraste u akcioni plan sa svojim budžetom.

Moj interes za inovacije potiče iz mog dugogodišnjeg rada na politici podrške ekonomskom razvoju. Tu se radi o promeni i prelasku sa starih glomaznih industrija ka novim vidovima poslovanja, posebno u sektoru MSP. Proces tranzicije najčešće znači da ljudi moraju da razmišljaju o novim proizvodima, novim procesima i novim načinima rada. Tako dobijate nove biznise koji donose nova radna mesta.

Time se bavimo i ovde što znači da se krećemo od šire oblasti aktivnosti, kao što je strategija podrške razvoja MSP, ka tome kako da praktično pomognemo njihovom razvoju, recimo povećanjem njihove konkurentne prednosti i slično. Jedina konkurentna prednost bilo koje savremene kompanije je njena sposobnost da inovira. Njena Inovativnost rezultira boljom konkurentnošću, a ostvarena konkurentna prednost direktnim povećanjem profita.

Da li možemo da očekujemo dublje angažovanje EU u ovoj oblasti?

Kratak odgovor je da. Sledeća stopa u vašim pregovorima sa Evropskom Unijom je ispunjavanje uslova pridruživanja. Jednostavno, postoje dokumenta sa tačkama koji precizno kažu šta Srbija mora da učini da bi ušla u EU. U tom procesu predviđena je podrška kojom se pomaže Srbiji da ispuni pomenute uslove. Razvoj preduzetništva, kao i unapređenje celokupnog društvenog inovacionog kapaciteta, jedan je od bitnih faktora kompletnog društvenog razvoja.

Naš zadatak je da kreiramo okruženje koje će biti stimulativno za razvoj sektora MSP kao i inovacija uopšte. Tu se radi o kreiranju kapaciteta koji bi omogućili dalji samo-održivi razvoj. Budućnost Srbije vidim u razvoju biznisa baziranih na znanju. Situacija sa direktnim stranim investicijama danas se uveliko menja. Zadnji izveštaj iz 2005 kazuje da se investicioni kapital ulaže sve više u istraživanja, a sve manje u klasične prirodne grane. Ko može da ponudi resurse kvalitetnog intelektualnog kapitala, sigurno će naći investitore. Danas, najtraženija je ponuda usluga baziranih na znanju.


Da li u Srbiji ima kompanija koje nude usluge bazirane na znanju i inovacijama? Dobar je primer firme ALFATEC d.o.o. iz Niša. Bave se istraživanjem i proizvodnjom sistema merenja i kontrole. Njihov najnoviji proizvod MIS 5 (merno informacioni sistem), koristi se za praćenje i analizu potrošnje električne energije industrijskih potrošača. Razvili su ga sami u svojoj laboratoriji, a primenu je ubrzo našao u lokalnim elektro distribucijama. Ova inovacija omogućava distributerima da precizno izmere potrošnju električne energije i time otkriju moguće greške u naplati, ali i velike neplatiše struje. Za zadnjih šest meseci, elektro distribucijama koje ga koriste, ovaj se proizvod već dva puta otplatio.



Sledeći tekst


Lista svih tekstova


Copyright © 2003 - VEZA d.o.o.