VEZA Marketing Konsalting menadzment inovacija Srbija Beograd


Konsalting

Marketing strategija

Odnosi sa javnošću

Prodaja

Brending

Reklamiranje

Upravljanje projektima

Sertifikacija


Edukacija

Organizacija seminara

In-house trening

Izdavaštvo





Kontakt

Press

Vesti
Virtuelna Esnafska Zajednica IT Marketing Konsalting PR Agencija Srbija Beograd

Glavna Kompanija Servisi Partneri Portfolio
SrpskiEnglishDeutsch


Internet marketing

Brending

On-line PR

E-poslovanje

Poslovna strategija

Prodajne tehnike



'Poslovanje na Havajima' Emagazin Br.44 - Biznis strategija - Miodrag Kostić

Sledeći tekst


Posetite naš novi web sajt: www.PoslovnaZnanja.com

Poslovanje u Aloha košulji

Kad vam se pomene reč Havaji, šta prvo pomislite? Ležaljka na plaži, suncobran, palmice, plavo more, koktel sa suncobranom i naravno vi u ležaljci. Raditi i poslovati na Havajima je već sasvim druga priča. Dobio sam redakcijski zadatak da o tome ovde pišem, i verujte mi nije mi lako, iako sam ha Havajima živeo, radio, i poslovao punih osam godina.

Šta znači poslovati na Havajima? Naravno i tamo je kapitalizam uzeo maha, posebno od 1959 godine kad su postali pedeseta država SAD. Stara je lokalna priča je da Havaji imaju samo tri glavna biznisa: turizam, vojne baze, i proizvodnju ananasa. Turizam je naravno ubedljivo vodeća grana privrede. Petina stanovništva angažovana je oko civilne podrške velikim Američkim vojnim bazama (gledali ste film Perl Harbur). Dok je ananas jedini profitabilni poljoprivredni proizvod (za tropsku klimu i crveno vulkansko zemljište), koji sazreva 18 meseci i gaji se na ogromnim poljoprivrednim dobrima, kao kod nas kukuruz (inače je žbunasta biljka i izgleda maltene ko kupus).

Raj na zemlji

Svakako ste pomislili da je u životu idealno rešenje spojiti korisno sa zabavnim, i niste prvi koji su pomislili i zaželeli da žive i rade na ovom najpoželjnijem mestu na svetu. Uzgred, sa aspekta nedirnutih prirodnih lepota, i prijatne klime, malo je mesta na zemaljskoj kugli koja se sa Havajima mogu meriti po kvalitetu i lepoti življenja. Šta da vam kažem, osam godina sam 365 dana u godini spavao pored otvorenog prozora i nikad nisam obuo čarape (o kaputu i čizmama da ne pričam). U jednom od prethodnih članaka već sam pričao o posebnom duhu alohe (spirit of aloha), a nazvao bih ga posebnom kulturom iskrenog osmeha na licu stanovništva Havaja. Sve u svemu, pravi raj na zemlji.

Međutim, jasno je da se ležeći u ležaljci sa egzotičnim koktelom u ruci može lepo živeti samo ako vam je deda ostavio plantaže ananasa u nasledstvo, ili bar hotelčić sa pogledom na okean. Šta znači onda raditi i poslovati na Havajima? Samo glavni grad Honolulu ima skoro milion stanovnika, a obrće se i dosta para, kao i bogatih stranih turista na vrelom havajskom pesku. Problem je stara priča o ponudi i potražnji, odnosno kada imate mesto gde bi svi želeli da žive, i samim tim mnogo manju ponuda posla od realne potražnje. Nešto kao kod nas u Srbiji, mnogo ljudi, malo dobrog posla (mala bara, mnogo krokodila). Rezultat je situacija gde je veoma teško naći posao ili otvoriti neki biznis, tako da on bude dovoljno profitabilan i održiv na duže staze.

Odbitak od poreza

Postoje izuzetci, recimo mnoge kompanije sa severno američkog kontinenta (Havajci to zovu mainland), koje rado otvaraju svoja predstavništva u Honolulu, čak i svoje upravne zgrade. Međutim, postoji i pozadina ove priče. Daću vam primer kompanije Imagitel za koju sam svojevremeno radio web marketing. Dva partnera, vlasnika ove kompanije, su se osamdesetih godina obogatili prodajom telekomunikacionih spravica kojima se iz hotelske sobe može premostiti lokalna centrala i zvati mnogo jeftinije na daljinu (pre mobilnih telefona). Oni su sagradili ogromnu poslovnu zgradu kompanije u Dalasu, prepustili posao menadžerima i otišli na Havaje da uživaju na plaži. Onda im je došao knjigovođa i rekao da mogu da odbiju svoje pozamašne troškove života od poreza koje inače plaćaju, ako tamo otvore upravnu zgradu, ili sedište kompanije. Rezultat je da su oni zakupili zadnji sprat najskuplje i najelitnije poslovne zgrade u Honolulu i tu postavili svoje dve kancelarije. Tako je Honolulu dobio sedište velike telekomunikacione kompanije sa samo dvoje zaposlenih, vlasnika koji su spretno smanjili plaćanje poreza.

Ova priča ima i nastavak. Pošto im je bilo dosadno da po ceo dan leže na plaži, ova dvojica milionera odlučila su da otvore klub u elitnom delu Waikiki-ja (turistički centar), i tu ulože nekoliko miliona dolara. Klub je bio neverovatno luksuzan, sa desetinama ogromnih plazma ekrana, gde su se vrtele neverovatne interaktivne 3D animacije motiva sa Havaja, što je u ono vreme bilo basnoslovno skupo. Rezultat cele priče je da su ga zatvorili posle godinu dana i brda potrošenih para. Svako drugi bi odmah lično bankrotirao, oni su se samo osmehnuli i odbili te gubitke od poreza na velike lične prihode koje imaju od glavne kompanije u Teksasu (u prevodu, opralo se). Pouka ove priče je da je teško konkurisati nekome ko je spreman da potroši brdo para, a da ga uopšte ne interesuje da li će zaraditi ili neće.

Havaji ko Srbija

Verovatno niste znali, ali su Havaji takođe i naj korumpiranija Američka država. Izolovanost tržišta zbog udaljenosti, mahom azijsko stanovništvo (85%), mnogo veća potražnja posla od realne ponude, korumpirani političari, rezultirali su jako nezdravom ekonomskom situacijom. Da nisu najpoželjnija turistička destinacija na svetu, da cene zemljišta i zgrada nisu astronomske (san svakog milionera je da se penzioniše na Havajima), bili bi isti ko Srbija. Uzgred, mentalitet azijskih došljaka veoma je sličan našem, zato sam ih i pomenuo kao jedan od uzroka korumpiranosti, što se ogleda u veoma nezdravoj poslovnoj komunikaciji, između zatvorenog kruga ljudi, gde je veoma teško ući (samo u krugu porodice – la famiglia). Da vas podsetim, i Srbija i Havaji ne proizvode, a time i ne izvoze, ništa vredno pomena. Oni prodaju prirodne lepote, a mi prirodne resurse (pa i to slabo). Čim nema dodira sa globalnim tržištem i konkurencijom, rezultat je učmala korumpirana ekonomija i nizak životni standard običnih stanovnika (Havaji imaju najskuplju potrošačku korpu u USA).

Sve u svemu, situacija veoma nepovoljna za nekog ko želi da posluje po principima slobodne konkurencije. Opet, nije da nije bilo pokušaja da se ova situacija popravi. Početkom devedesetih godina prošlog veka izglasan je zakon države Havaji gde se za bilo koju investiciju u oblasti industrija visoke tehnologije predviđalo oslobađanje od državnih poreza (state tax exemption). Mnogi su probali da na Havajima započnu novu Silikonsku dolinu, ali nažalost, skupoća života (preskupo zemljište), kao i korumpirana sredina, učinili su svoje. Suština je da nisu mogli da stimulišu talentovane i sposobne zaposlene da napuste posao u Americi, dođu na Havaje, teško rade i jedva plaćaju preskupu stanarinu.

Lepa strana medalje

Poslovati na Havajima ima i svojih lepih strana. Već sam pomenuo duh „Alohe“, koji pomaže da se čak i problemi rešavaju uz osmeh. Zatim tu su i raznovrsna druženja (što zovu networking). Postoje razne asocijacije i udruženja gde se okupljaju ljudi iz raznih struka. To su razne zabave, doručci, pa i neobavezna okupljanja. Meni je bila interesantna “Cyber Pica“. U običnoj Sali, najčešće studentskoj učionici, jednom mesečno okupljalo se tridesetak ljudi kojima je zajednička tema bila Internet. Dovede se predavač da ispriča nešto interesantno o IT novinama, ljudi se predstave jedni drugima, razmene se iskustva, ali i ponudi ili zatraži posao. Na kraju donese se pica i Koka Kola. Ništa luksuzno, a jako lepo druženje. Da pomenem i da su važne poslovne delatnosti trgovinsko i berzansko posredovanje između Azije i Amerike. Zbog Havajske vremenske zone jedino u Honolulu možete u isto vreme pratiti i Njujoršku i Tokijsku berzu.

Šta da vam kažem na kraju ove priče. Meni je na Havajima bilo jako lepo. Bavio sam se raznim poslovima, ali je u Njujorku gde sam pre toga živeo bilo mnogo lakše zaraditi novac. Tamo ste mogli lako i za kratko vreme da od ničega napravite nešto. Što se Havaja tiče, jeste pravi, bukvalni raj na zemlji, ali vam preporučujem da tamo odete kao turista. Plaže i priroda ko iz bajke, a poslovanje, pa recimo da je ono mediteranskog mentaliteta, kako ćemo, lako ćemo, a profit i zarada, neka o tome brinu zapadnjaci.

Da ilustrujem jednom ličnom pričom. 1999 sam sa jednim ortakom Belgijancem pokrenuo firmu Internet kioska automata. To vam je ko telefonska govornica, samo što ubacite pare i idete na internet. Postavili smo tri veoma uspešna kioska na dobrim lokacijama jedinog i najvećeg lanca hotela na Havajima (Outrigger Hotels). Njih ima tridesetak, i kada smo očekivali da nam omoguće da postavimo kioske i u ostale hotele, lizing menadžer ovih hotela ubacio je svog rođaka. Naravno ovaj nije imao iskustva, a ni pojma šta radi, pa je rezultat bila šteta i za nas, ali i za Hotele, jer im šefov rođak nije ni izbliza plaćao koliko smo mi. Sad razmišljam, prosto neverovatno, ko da je u pitanju bilo neko Srpsko javno preduzeće.

Lepa stvar na Havajima je etikecija poslovnog odevanja. Odelo i kravata su suvišni. Dovoljno je da obučete lepu „Aloha košulju“ sa kratkim rukavima. Čak kruži i vic koji kaže: „Ako vidite na ulici čoveka u odelu i kravati, znaćete da je to advokat sa istočne obale“. Oni sa zapadne obale znaju za to da im je „Aloha košulja“ dovoljna.





Sledeći tekst


Lista svih tekstova


Copyright © 2003 - VEZA d.o.o.