VEZA Marketing Konsalting menadzment inovacija Srbija Beograd


Konsalting

Marketing strategija

Odnosi sa javnošću

Prodaja

Brending

Reklamiranje

Upravljanje projektima

Sertifikacija


Edukacija

Organizacija seminara

In-house trening

Izdavaštvo





Kontakt

Press

Vesti
Virtuelna Esnafska Zajednica IT Marketing Konsalting PR Agencija Srbija Beograd

Glavna Kompanija Servisi Partneri Portfolio
SrpskiEnglishDeutsch


Internet marketing

Brending

On-line PR

E-poslovanje

Poslovna strategija

Prodajne tehnike



'Poslovanje u Njujorku' - Emagazin Br.45 - Biznis strategija - Miodrag Kostić

Sledeći tekst
Posetite naš novi web sajt: www.PoslovnaZnanja.com

Poslovanje u velikoj jabuci

U prošlom broju emagazina čitali ste o poslovanju na Havajima. Tema ovog članka je poslovanje u Njujorku. Znam da kad se pomene Njujork, svi odmah pomisle na Wall Street, na to da je on sedište svetskog finansijskog kapitala, velikog biznisa, i globalnih multinacionalnih kompanija. Ali o tome je već napisana gomila knjiga, i snimljeno mnoštvo filmova. Želeo bih da vam ovde ispričam o tome šta znači imati mali biznis u Njujorku. Kako je to voditi malo preduzeće u centru svetskog kapitala?

Mali biznis u Njujorku

Verovali ili ne, ali grad Njujork se takođe može okarakterisati i kao grad malog biznisa. Više od 95% malih i srednjih preduzeća imaju manje od 50 zaposlenih. Nisam dalje istraživao po statistikama, ali više od pola su male kompanije do 10 zaposlenih. Njujork je u pravom smislu grad malih preduzetnika. Sigurno se pitate otkud toliko obilje preduzetništva? Pa zato što je to mesto neverovatne ponude i potražnje, svega. Na malom prostoru, u krugu od 50 kilometara, vi imate, po veličini, dvanaestu ekonomiju sveta. Što god da zamislite, ima ga. Naravno, mnogi se uplaše od tolike konkurencije, ali verujte mi, ta ogromna konkurencija je ustvari i prednost. Jednostavno, da bi uspeli, samo treba da se potrudite. Da pružite kvalitetan proizvod ili uslugu i ogromno Njujorško tržište će ga progutati.

Krajem osamdesetih, i ja sam se upustio u vode malog preduzetništva u Njujorku. Bio sam vlasnik, i jedini zaposleni, malog biznisa servisa i instalacije komercijalne klimatizacije. Moje mušterije bili su restorani, barovi, klubovi, pozorišta, takođe mali biznisi. Naravno, početak nije bio nimalo lak. Međutim, pružao sam kvalitetnu uslugu, i ono nekoliko mušterija koje sam ispočetka imao počeli su da me preporučuju drugima. Nije prošlo ni godinu dana da više nisam mogao da primam nove klijente. Da je bilo jako naporno, bilo je. Da je moglo jako dobro da se zaradi, moglo je. Opet to ne znači da ste, kao zadnjih godina u nas, mogli da se obogatite preko noći. Dobra zarada privatnika bilo koje vrste, u rangu je dobre zarade srednjeg menadžmenta velikih kompanija. Ono što im je zajedničko, pored plate, je da svaki dolar krvavo zarađuju.

Grad došljaka

Jedan od razloga neverovatne vitalnosti ekonomije grada Njujorka je da većinu malih preduzetnika čine došljaci, emigranti. Pitaćete se zašto je to tako? U Njujorku već živi jako puno emigranata, i veoma su dobro povezani. Čuli ste već za delove grada kao, mala Italija, mala Odesa, pa i mala Srbija (u Astoriji i Ridžvudu). U najtežem trenutku dolaska jednog emigranta u novi svet, uvek će se naći neko da vam pomogne, bar savetom. Verovatno je tajna uspeha emigranata u tome što nemaju šta da izgube jer počinju od nule. Takodje, jednom kad uspeju u poslu, uvek su spremni da i drugima koji dolaze pomognu, jer je i njima neko na početku pomogao. Tu se ističe Jevrejska zajednica, i zato su najuspešniji od svih. Sećam se kad sam tek došao u Njujork, i u radni dan izašao na autoput (koji je u to vreme inače neprolazan) koji je bio skoro prazan. Posle saznam da je jevrejski praznik, i da su svi Jevrejski biznisi zatvoreni.

Postoji priča da je većina naših ljudi u Njujorku uspešna. Tačno, ali ne u merilima naših tajkuna sa Dedinja, ili kao ono, otvore se dve trafike na Zelenom Vencu i odmah se kupuje mercedes. Uspeh na zapadu znači da imate stabilan posao, ili bar poslovne ali i ljudske kvalitete koji vam omogućavaju da dobar posao brzo nađete, ili sami započnete. Ustvari, cela suština uspeha na tako neverovatno dinamičnom tržištu je da mu se brzo prilagođavate. Naravno to znači da ste spremni da prihvatite posao, zanimanje, pa i karijeru koja je u datom trenutku najisplativija. Takođe, mora se biti strpljiv i uporan. U uređenom društveno ekonomskom sistemu (čitaj sudskom), nema prečica do uspeha. U Njujorku ima 50000 policajaca, još toliko sudskih činovnika i bar duplo više advokata. Oni koji se žure završe ili u zatvoru ili na dnu reke Hadson sa cipelama od betona.

Ja lično mogao sam da tražim gospodski posao inženjera u velikoj kompaniji, ali sam kao mnogo profitabilniju varijantu prepoznao mogućnost da poslujem samostalno. Čim mi se ukazala prilika, sa biznisa klimatizacije prebacio sam se na uvoz izvoz, a posle par godina otvorio dve radnje sa majicama. Znam lično jako puno naših ljudi koji su od pranja sudova u restoranu, preko molerisanja, prodavanja viršli, otvaranja kafana, dogurali do veoma uspešnih i respektabilnih biznisa, čak i za američke prilike. Suština ove priče je da se tamo niko ne stidi da radi bilo šta što mu u datom trenutku može pružiti više nego ono što trenutno radi. Takođe princip je da nije sramota raditi bilo koji posao ukoliko se to finansijski isplati.

Naplata potraživanja

Svako ko je ikada bio u malom biznisu upitaće kako u Njujorku ide naplata dugovanja, i da li ima kompenzacija? Naravno i meni se dešavalo da nazovem klijenta da pitam kad će mi platiti fakturu, samo da bih saznao da je bankrotirao. Veliko tržište donosi svoje rizike, ali u većini slučajeva ljudi svoje račune plaćaju na vreme. Tržišna ekonomija znači da ako očekuješ da tebe plate, moraš i ti da plaćaš na vreme. To je u neku ruku deo kulture poslovanja. Kao i kultura življenja, to znači da time što vi svoje đubre bacate u kontejner, a ne u zajednički ulaz zgrade u kojoj živite, isto to očekujete i od komšije. Takođe to ima veze i sa poimanjem vremena. Poznata je priča da je Njujork grad gde je sve ubrzano. Ustvari to znači da svoje pa i tuđe vreme cenite i poštujete. Svaki put kad zovete za naplatu računa trošite kako svoje, tako i klijentovo dragoceno vreme. U Njujorku, vreme je novac, u pravom smislu te reči. Srećom novca ima dovoljno na sve strane, tako da je kompenzacija, (kako je mi shvatamo) tamo gubljenje vremena, prosto se ne isplati.

Na kraju ove priče ne bih želeo da shvatite kako u Njujorku svima cvetaju ruže i teče med i mleko. Njujork je centar, danas i nama poznatog, surovog kapitalističkog sistema koji nema milosti za gubitnike. Dok sam bio mlađi prijala mi je atmosfera gladijatorske arene koju donosi hiper dinamično tržište neverovatne ponude i potražnje. Međutim, za mnoge, Njujork je mesto da se pokažu i dokažu, da se zarade pare, pa da se onda sa porodicom povuče u daleku periferiju, ili negde na Američki srednji zapad (Midwest). Ja sam odatle “prebegao“ na Havaje. Poslovanje u Njujorku je izazov i avantura, ali je u isto vreme i vodenični točak, koji bez milosti melje sve učesnike te bespoštedne trke za novcem. Problem je da ako niste kao mladi uspeli, starost verovatno nećete ni dočekati. Njujork je mesto gde se ili ostvaruje Američki san, ili se završava u kartonskoj kutiji na Park Aveniji, gde inače kvadratni metar stambenog prostora košta ko garsonjera u Sremčici.

Kako izgleda otvaranje male firme u Njujorku? Pre skoro 20 godina našao sam se sa istim ciljem u opštinskoj zgradi na Menhetnu i očekivao da tamo provedem sledećih nedelju dana u dugim redovima. Začudo, u ogromnoj sali šalteri su bili skoro prazni. Prišao sam i zapitao šta treba da radim. Bez reči dadoše mi formular od jedne strane da popunim, ime, prezime, ime firme, broj telefona, vrsta delatnosti. Kad sam ga vratio nazad čujem pečat, i službenicu koja mi traži 20 dolara. Pitah šta sledeće da radim, gde da idem, a ona mi kaže da je sve gotovo, da idem da otvorim bankovni račun i da se bavim svojim biznisom. Sve u svemu, cela procedura trajala je koliko vam je trebalo da pročitate ovaj kratki paragraf. Da vam ne pričam šta sam sve doživeo kad sam ovde u Srbiji pre par godina otvarao mali biznis.

Čuvena je priča da je jedno vreme gradska čistoća u Njujorku imala prosek obrazovanja zaposlenih skoro na nivou fakultetskog. Bilo je dosta i doktora nauka. Ali bili su veoma dobro plaćeni, sa odličnim beneficijama (penzija, zdravstveno …), i sa jakim sindikatom koji donosi sigurnost posla. Tako da nije bilo čudno da ih, dok vam odnose đubre, čujete kako raspravljaju o filozofiji ili o nuklearnoj fizici.



Sledeći tekst


Lista svih tekstova


Copyright © 2003 - VEZA d.o.o.