VEZA Marketing Konsalting menadzment inovacija Srbija Beograd


Konsalting

Marketing strategija

Odnosi sa javnošću

Prodaja

Brending

Reklamiranje

Upravljanje projektima

Sertifikacija


Edukacija

Organizacija seminara

In-house trening

Izdavaštvo





Kontakt

Press

Vesti
Virtuelna Esnafska Zajednica IT Marketing Konsalting PR Agencija Srbija Beograd

Glavna Kompanija Servisi Partneri Portfolio
SrpskiEnglishDeutsch


Internet marketing

Brending

On-line PR

E-poslovanje

Poslovna strategija

Prodajne tehnike



Učenje kroz akciju - aktivno učenje - Emagazin br.59 - Miodrag Kostić

Sledeći tekst

Sprovedite naš program kontinuiranog poboljšanja poslovanja (KAIZEN)

Posetite naš novi web sajt: www.PoslovnaZnanja.com

Aktivno učenje - Učenje kroz akciju - Menadžment (11)

U prethodnom članku zaključili smo da je lično angažovanje učenika ključno za kvalitetan, brz i efikasan proces učenja. U ovom članku videćemo koju ulogu u procesu učenja imaju emocije. Zašto je emocionalno stanje učenika neodvojivo od procesa učenja i zašto aktivno učenje, angažujući nas emocionalno, dovodi do razumevanja, odnosno željene trajne promene stanja svesti?

Prodavci znanja

Ako je rezultat procesa učenja željena promena stanja svesti učenika, šta je to što nas nagoni da promenimo svoje mišljenje i stavove, da usvojimo nova znanja? Podsetio bih vas da je ovo o čemu pričamo u stvari proces uveravanja ili uticanja (eng. influencing). Kad učite nekoga vi mu u stvari prodajete vašu priču. Da, radi se o vidu prodaje. Zvuči čudno, ali razmislite i setite se kad ste prisustvovali nekom predavanju gde vam je predavač uspešno promenio svest ili stavove koje ste do tada imali. Ako se upitate zašto je njegovo predavanje bilo nezaboravno, uvidećete da je on je na vas izvršio pozitivni uticaj. Promenili ste svest ne zato što vam je rekao nove podatke i informacije, već zato što je u vama izazvao emociju koja je inicirala promenu vašeg stanja svesti.

To znači da je važno koje i kakve informacije prenosimo, ali je od ključnog značaja KAKO ih prenosimo, koju emociju kod slušalaca izazivamo. Kada je ova tema u pitanju, mogao bih da pomenem komentare mnogih čuvenih psihologa, ali bih vam radije citirao tri vrhunska autoriteta u mojoj struci - oblasti prodaje. Ako je prodaja uveravanje i uticanje na kupca, učenje je uveravanje i uticanje na učenika.

Evo šta čuveni prodavci kažu. Kako ljudi donose odluku da promene svoje stanje svesti?

Ljudi razmišljaju racionalno ali donose odluke emocionalno -- David Sandler
Ljudi razmišljaju logično ali se pokreću u akciju emocionalno -- Zig Ziglar
Ljudi kupuju emocionalno a opravdavaju kupovinu racionalno - Anthony Robbins


Da bi učili, učenici moraju biti tako emocionalno pobuđeni, da uz primljenu informaciju vezuju emociju koju su doživeli. Kako to izgleda mogao bih naširoko i nadaleko da teoretišem, ali da budem dosledan temi ovog članka, pokazaću vam to na primeru. Ko što moji Havajćani kažu: “Walk the talk“.

Preživljavanje na Arktiku

Pre godinu i po dana prisustvovao sam i aktivno učestvovao na treningu gde se izvodila poslovna igra “Preživljavanje na Arktiku“. Seriju treninga pod nazivom “APOD“ (Art and Practice of Organizational Development) održao je pod pokroviteljstvom “BAS“ programa Svetske Banke profesor Bob Ward sa “Solvay Business School” u Briselu. Igra je iz serije igara preživljavanja (The Survival Series) koju je proizvela čuvena kompanija Human Synergistics (www.humansynergistics.com).

Naravno, pre izvođenja vežbe profesor Bob Ward brilijantno je održao svoje predavanje, koje je zapravo bilo duboko emocionalno i interaktivno komuniciranje sa nama. Doživljaj je kao kad ste na koncertu koji izvodi vrhunski majstor muzike, i kad već mislite da ste doživeli maksimum, doživite novo iznenađenje. To iznenađenje je počelo tako što su nas podelili u grupe od po 6-7 učesnika i dali nam štampane materijale da proučimo.

Izbor strategije preživljavanja?

Situacija je sledeća: Vaš avion pao je u sub-arktičku zonu Kanade. Preživelo je vas nekoliko saputnika. Zadatak je ostati u živ! Šta da se radi? Prvo treba u kratkom roku (20 min.) pažljivo proučiti uslove sredine u kojoj ste se našli. Zatim treba odlučiti o strategiji preživljavanja i individualno odrediti prioritete za preživljavanje. Dobijete listu od 20 predmeta koje treba poređati po redu, koliko je koji značajan za preživljavanje (recimo: kompas, čuturica s vodom, šibice i slično).

Izbor predmeta proizilazi iz odabrane strategije preživljavanja (ako ste odabrali skije kao najvažnije, znači želite da ste u pokretu, a ne da čekate spasioce). Kad ste sami (individualno) popunili svoju listu prioriteta, onda zajedno u grupi popunjavate zajedničku listu, odnosno pravite strategiju preživljavanja kao grupa. Naravno, pošto je u pitanju preživljavanje, u fazi grupnog odlučivanju emocije učesnika uzburkane su do maksimuma.

Na kraju dobijate prave rezultate, gde se vaš redosled izabranih predmeta boduje u odnosu na optimalnu (jedinu moguću) strategiju preživljavanja. Možete samo da zamislite naše iznenađenje kad smo sabrali naše rezultate. Pojedinačno svi smo bili mrtvi, dok smo kao grupa bez problema preživeli avionsku nesreću.

Sinergija timskog odlučivanja

Šta se desilo tokom vežbe? Svako od nas imao je ograničeno vreme da se upozna sa uslovima sredine u kojoj smo se našli. Pojedinačno od priloženog štampanog materijala svi smo zapamtili po nešto, ali ne dovoljno za celovitu sliku. Recimo ako niste obratili pažnju da kompas ne funkcioniše dobro blizu severnog pola, odabrali bi ste ga kao prioritet. Još važnije je što samo celovita slika realne situacije omogućava izbor prave strategije preživljavanja. Pojedinačno svi smo bili heroji koji su želeli da odmah krenu do najbližeg naselja. Međutim jedino pravo rešenje, koje smo uvideli tek u grupnom sagledavanju situacije, je da se situira na mestu gde se nalazimo i čeka na spasioce. Da se izaberu šibice, sekira, šatorsko krilo, a ne krplje, kompas i baterijska lampa.

Šta me je toliko oduševilo u ovoj vežbi? Svi mi znamo o sinergijskom efektu timskog rada, da su ukupni rezultati tima (u sinergiji) veći od prostog zbira individualnih rezultata pojedinaca. Tokom ove vežbe ja sam to praktično doživeo i u kreiranju sinergiskog efekta lično učestvovao. Štaviše, to ću večito pamtiti, jer sam u celoj priči bio duboko lično emocionalno angažovan. Ja sam preživljavao, preživljavanje na ledenom Arktiku. Pogotovu sto sam svojim očima video da susedni tim ovu sinergiju nije postigao. Oni su se svađali i nadmudrivali međusobno, tako da ni pojedinačno, a ni kao tim nisu preživeli nesreću.

Veza emocija i učenja

Šta je poenta? Meni je deset doktora nauka moglo satima da objašnjava, ispisuje cele table formulama, citira najveće svetske autoritete i nobelovce o tome šta je rad u grupi i njegovu važnost za efektno i efikasno poslovanje. Međutim ja ću celoga života pamtiti izraz lica svojih kolega koji vežbu preživljavanja nisu preživeli, jer su njihove emocije u tom trenutku bile i moje emocije. Uvek će mi ostati duboko urezan osećaj koji sam lično osetio kad sam shvatio da grupa preživljava a pojedinac ne, kao i emocija koju je ta spoznaja izazvala. Emocije koje sam doživljavao tokom izvođenja ove vežbe zauvek su cementirale svaki pa i najsitniji detalj celokupnog događanja - propratne komentare trenera, mojih suigrača kao i ostalih polaznika.

Doživljavajući i emocionalno preživljavajući ovu vežbu učio sam a da toga u tom trenutku nisam ni bio svestan. Dan danas, setim se ponekad određenih situacija iz ove vežbe i njihovih pouka, pamteći ih permanentno jer su postale deo mene, jer sam ih duboko emocionalno proživeo – stekao ih kroz aktivno učenje.

Na zapadu kažu: “If you cant change your mind, than why have a mind? “ – Ako ne možete da promenite svoje mišljenje, onda zašto uopšte mislite? (eng: mind = um, svest, mišljenje). Setite se kako lošu konotaciju kod nas ima kad se za nekog kaže da je promenio svoje mišljenje (stav). Zamislite kako je onda teško kod nas uvoditi neophodne promene i inovacije? To što je kod nas promena mišljenja (o bilo čemu) sramota i znak kukavičluka, pokazuje koliko smo ne prilagodljivi promenama, što nas je zadnjih 20 godina jako koštalo.



Sledeći tekst


Lista svih tekstova


Copyright © 2003 - VEZA d.o.o.