VEZA Marketing Konsalting menadzment inovacija Srbija Beograd


Konsalting

Marketing strategija

Odnosi sa javnošću

Prodaja

Brending

Reklamiranje

Upravljanje projektima

Sertifikacija


Edukacija

Organizacija seminara

In-house trening

Izdavaštvo


Web rešenja

Web dizajn

Poslovna rešenja

Internet marketing

Multimediji

Internet intelidžens




Kontakt

Press

Vesti
Virtuelna Esnafska Zajednica IT Marketing Konsalting PR Agencija Srbija Beograd

Glavna Kompanija Servisi Partneri Portfolio
SrpskiEnglishDeutsch


Internet marketing

Brending

On-line PR

E-poslovanje

Poslovna strategija

Prodajne tehnike



Odnosi sa javnošću - Škola PR-a (12) - Miodrag Kostić - Magazin COM br. 114

Sledeći tekst

Sprovedite naš program kontinuiranog poboljšanja poslovanja (KAIZEN)

Naš novi web sajt: www.seminari.biz

On-line PR (12)

U prethodnim brojevima počeli smo sa pričom o tome kako uspostaviti komunikaciju sa medijima. Pomenuli smo da su uobičajeni metodi komuniciranja korišćenje izveštaja za štampu, pisanje i objavljivanje članaka i lično obraćanje putem medija. Pošto smo već obradili izveštaje za štampu, u ovom a i sledećim brojevima govorićemo o pisanju i objavljivanju članaka u medijima.

Kada smo govorili o izveštaju za štampu istakli smo da je njegova najveća vrednost u tome da nezavisno prikazuje vaš proizvod. Kada mediji pišu ili govore o vama u trećem licu onda je to PR. Kada vi sami sebe hvalite onda je to reklama. Izveštaj za štampu je kratka vest o vama i o vašem proizvodu, i mada je to veoma efektan način promocije često je problem u nekoliko kratkih paragrafa preneti tu vašu poruku na pravi način i u celini. Svakako da je prava stvar objaviti celokupan članak, a ne samo kratki izveštaj za štampu. Kako doći do naslovne strane magazina ili novina i biti predstavljen obimnim i detaljnim prikazom, baš onako kako bi vi to želeli?

Ko priprema sadržaje medijima?

Sigurno ste bar nekad osetili zavist kada se o vašem konkurentu u nekom od magazina pojavio članak na dve strane, ili snimila cela radio ili TV emisija. Verovatno ste pomislili o tome koliko su oni morali da plate za takvu vrstu publiciteta. Tačno je da u svetu, a pogotovu kod nas, većina medija rado prihvata da za novac objavi detaljnu priču o nekome ko je za to spreman da plati. Ali iznenadićete se podatkom da većina članaka objavljenih u medijima nije plaćena od strane pisaca tih članaka. Takođe postoji pogrešna pretpostavka da je većina materijala objavljenih u medijima proizvod njihovih sopstvenih novinarskih resursa. Međutim svaki dan objavi se nebrojeno mnogo članaka koji su pisani od strane ljudi kojima novinarstvo nije glavno zanimanje.

Pomozite medijima

O čemu se radi? Većina medija je uvek u potrazi za svežim materijalom kojim bi upotpunili sadržaje svojih izdanja ili emisija. Što iz organizacionih razloga, a što iz financijskih, čak ni New York Times nema toliki broj zaposlenih novinara koji bi u potpunosti pokrili pisanje kompletnog novinskog sadržaja. Hteli to ili ne hteli, u mnoštvu slučajeva oni moraju da se oslanjaju na spoljnu saradnju. Često je slučaj da nemaju zaposlenog novinara koji je ekspert za neku oblast o kojoj žele da pišu. Takođe, često je slučaj da nemaju vremena da o nečemu što bi želeli da objave posvete dovoljno pažnje i istraživanja. Jednostavno, bilo kojoj medijskoj organizaciji uvek je moguće ponuditi sadržaj koji bi oni rado objavili. Problem je svakako prepoznati šta je to što se traži i kako ga plasirati? Uz malo treninga i vi možete postati jedan od njihovih izvora materijala za objavljivanje.

Spojiti zabavno sa korisnim

Verovatno ćete pomisliti kako je pisanje članaka za vas problem, i kako za to treba imati posebne škole i iskustvo. Svakako ne postaje se vrhunski novinar preko noći. Međutim, ne zaboravite da pišući o vama i o vašem biznisu vi imate neoborivu prednost, jer ga niko od vas bolje ne poznaje. Čak i ako bi ste unajmili profesionalnog novinara da za vas pripremi članak, vrlo je verovatno da će devedeset posto sadržaja doći upravo od vas. Ako volite to čime se bavite, onda verovatno volite da o tome i pišete. Spojite zabavno sa korisnim i pripremite članak o oblasti u kojoj ste specijalista.

O čemu pisati?

Najveći problem pri nalaženju ideje za članak je da ćete o bilo čemu da pomislite, u sebi verovatno prokomentarisati kako to nije dovoljno revolucionarno. Kako recimo ne možete da pišete o nečemu što predstavlja apsolutnu novinu za većinu ljudi oko sebe. Tačno je da ne treba razmišljati o pisanju članka o teoriji stringova u kvantnoj fizici. Ako niste jedan od desetine ljudi na svetu koji ovu teoriju stvarno i suštinski poznaje, onda je bolje da o tome ne pišete. Ali postoji mnogo tema koje mogu da budu interesantne. Kako skuvati dobar paprikaš, kako ukiseliti turšiju, kako zaštititi automobil od rđanja, kako promeniti bateriju u kompjuteru, kako povezati radio u kolima? Sva ova pitanja izgledaju vam banalno ali vi, ja a i većina drugih ljudi verovatno na njih nemamo potpuni odgovor. Samim tim što se bavite nekom svojom profesijom, vi ste u toj profesiji skupili znanja i iskustva koja većina drugih ljudi ne poseduje. Prvo sagledajte detaljno šta je to u čemu ste najbolji, u čemu ste autoritet, i tu onda tražite svoju ideju za pisanje članka.

Dobro naciljajte

O čemu treba razmišljati prilikom kreiranja ideje za članak. Prvo i najvažnije je da se što detaljnije upoznate sa magazinom za koji želite da pišete. Da, pisanje članaka je veoma ciljana aktivnost. Možete biti dobitnik najvećih svetskih novinarskih nagrada ali ako časopisu o baštovanstvu ponudite politički pamflet, ili priču o kompjuterima, zna se gde će ta ponuda završiti. Pisanje članka nije samo ciljano na određenu oblast medija, već ćete ciljati na određeni magazin. Dok izveštaj za štampu može da pokrije veliki broj medija u istoj oblasti, članak se piše za tačno određeni magazin. Čak šta više, članak nećete ni da počnete da pišete ako prethodno niste dobili saglasnost od određenog medija. Naime, kada dođete do određene ideje, onda identifikujete medije koji pokrivaju tu oblast, a onda kontaktirajte urednike sa ponudom da o toj vašoj ideji pišete. Čak i ako već imate nešto napisano, uvek je bolje prvo ponuditi ideju, a zatim dobiti pozitivan odgovor sa sugestijama kako da to pripremite. Tek onda kada tekst prilagodite željama urednika, on je spreman za slanje.

Kako doći do ideje


Pre svega imajte na umu da vaša ideja mora da se perfektno uklopi u sadržaj određenog magazina. Pomoći će vam saznanje da u devedeset odsto slučajeva možete da se uklopite u jedan od navedenih šablona:

 Istorija slučaja: Kako ste vi ili vaša firma rešili neki problem. Recimo da ste prodavci neke kompjuterske opreme i da vam je dopala neka oprema koja je imala određeni problem. Na primer meni je skoro novi monitor dobio neku žutu mrenu. Šta bih dao da mogu da pročitam o tome i eventualno rešim svoj problem. Najbolji način predstavljanja je prikazivanjem sopstvenog iskustva. Takvi članci su obično živopisni i nisu puko nabrajanje tehničkih karakteristika već predstavljaju pravu životnu priču.

 Kako da: U današnjem komplikovanom tehnološkom društvu za većinu novih stvari potrebno vam je uputstvo za upotrebu. Jeste da je kod nas poznata praksa da se sve nove tehničke stvarke prvo uključe, isprobaju, pa ako prežive, (ili ne), onda se tek čita uputstvo. Ako vaš proizvod zahteva neko prethodno uputstvo pre upotrebe, ponudite ga široj čitalačkoj publici.

 Novi proizvodi: Po samoj svojoj definiciji novi proizvodi izazivaju interesovanje publike. Što god je novo i atraktivno, automatski ima šanse da se i objavi. Na primer, skoro sam ovde u COM-u pročitao interesantan članak o novoj tehnologiji hlađenja kompjuterskih čipova putem malih kanala koji mnogo bolje sprovode toplotu sa male dodirne površine za hlađenje.

 Razvoj i trendovi: Sve što je u vezi budućnosti je uvek interesantno. Samo pazite da ne preterate u predviđanjima, pa da vam se kasnije ne smeju.



Sledeći tekst


Lista svih tekstova


Copyright © 2003 - VEZA d.o.o.